Peciva

PITA NAD PITAMA

Pita sa sirom! Ko ne voli pitu sa sirom? Verujem da je mnogi vrlo rado i jako često spremaju i jedu. U mojoj porodici je veoma čest gost, što za večeru, doručak, a može i između obroka. Pravila sam je na razne načine. Razlika je ne u sastojcima već u načinu slaganja kora. Sastojci su više manje isti, sa nekim malim izmenama. 

Ova pita je zaista nešto posebno. Ta posebnost je u načinu pripreme. 

Sastojci:

– 500g gotovih kora za pitu

– 500g sitnog kravljeg sira

– 4 jajeta

– 50ml ulja

– 1dl jogurta

– 1dl gazirane vode

– pola kesice praška za pecivo 6g

 Ovo pakovanje kora od 500g sadrži 20 komada jednakih ,ni previše tankih ni debelih kora.Dobila sam 5 rolata od po 4 kore.U  videu ćete videti postupak slaganja pite.

Peći u prethodno zagrejanoj rerni na 200C oko pola sata, u zavisnosti od jačine vaše rerne.

Šta je bitno za dobru pitu. Pre svega domaća jaja, domaći sir, i kvalitet kora. Ja imam tu sreću da imam domaća jaja i sir, a što se tiče kora kupujem od poznatih i proverenih proizvođača.

Kada sve to imate nije nikakva nauka da vam pita bude dobra. 

Prvo ćemo u činiju/posudu razbiti jaja, umutiti, dodati sir, ulje, jogurt, gaziranu vodu i prašak za pecivo. Sve lepo pomešati da se lepo sjedine svi sastojci. Ja pustim 10 minuta da odmori malo. Tako moja mama radi. 

U zavisnosti od toga koliko se kora nalazi u pakovanju dobićete 5 ili 4 rolata. U ovom mom pakovanju je bilo 20 komada tako da sam dobila 5 rolata. Svaki rolat je imao po 4 kore.

Jednu koru stavite na radnu površinu i nabacite fil. Zatim uzmete drugu koru koju u rukama pogužvate i stavite na početak prve kore, tako uradite sa još 2 kore. Zatim ih bogato filom natopite, i uvijete u rolat.

Pleh od šporeta, onaj najveći premažite mašću ili čime vi želite i poređajte rolate.

Rolate premažite ostatkom fila.

Rernu je potrebno prethodno uključiti da se zagreje. 

Pitu peći na 200C oko 25 minuta. Vreme i jačinu najbolje da odredite sami prema jačini vaše rerne. 

PRIJATNO!

Način pripreme pogledajte u videu koji sledi:

Izvor: Emilina kuhinja